Нови сапун - Coco Mango

Чини ми се да и врапци на грани знају за моју љубав према егзотичном воћу и тропским дестинацијама. Што се дани више скраћују и зима више стеже, то ја чешће сањарим за плажама и пиња коладама. Сходно томе, чини ми се да у зимским месецима почнем да правим и највише сапуна који подсећају на лето и море. Једна од предсноти живота у Холандији свакако јесте и чињеница да вам је тропско воће на дохват руке током целе године. Истина, понуда понекад варира, па је тако звездано воће једно од мени најмилијих, доступно само у току једне недеље у јануару. Али да не цепидлачимо, избор је више него широк, и увек се нађе нека воћка која ће задовољити моје гладно непце.

С обзиром да инспирацију налазим свуда а волим и да једем, није за чуђење што се на репертоару у сапунској радионици често налазе креације које црпе надахнуће из кухиње или са пијаце. Најомиљенија улица у Утрехту нам је Каналстрат где се налазе начичкане турске бакалнице, месаре и пекаре. Ова улица налази се уједно по мом мишљењу, у најживописнијем делу града. То је оно што би неки локалци рекли ’лош крај’ а ви закључите сами због чега.


Нови сапун - Spice Trail

Прошло је недељу дана од последњег поста, а ја сам и даље на зачинском трагу. Можда је све у ствари почело још пролетос када сам коначно одгледала други серијал серије инспираисану путовањима Марка Пола на Нетфликсу и одлутала у неке далеке пределе из прошлости. Питам се какав ли је то живот могао бити у доба када је Венецијанска република била на врхунцу моћи? И колико смо као људска раса само подложни баладизацији и улепшавању прошлости. Да ли ћемо се данас заиста осећати боље у сопственој кожи и у сопственом животу ако сањамо како живот на неком другом месту мора да је био ного лепши и лакши.

Иако се радња серије Марко Поло врти око његовог наводног односа са Џингис-Каном, невероватна пажња поклоњена детаљина даје нам шансу да завиримо у свакодневне светове свих оних малих људи које исотрија није забележила, а на чијем неименованом постојању почива. Тако су мене заинтересовали кадрови где се тргује, преговара, врши трампа и приказују каравани, па сам се поново вратила коришћењу зачина у кухињи и парфемима зачинским нотама у свакодневној употреби.



Gentleman

У последње две недељe нам се јесен чини ми се преко ноћи пришуњала. Време је постало променљливо, дан краћи, мирис другачији, а боје спектакуларне. Већ размишљам о празничној сезони, поклонима, путовањима, пити од бундеве и зачињеним топлим напицима. Да не пролазим сваког дана поред парка, овде не бих ни била толико свесна промене сезоне. У Холандији као да ни нема одређених годишњих доба, већ само једно дугачко, где повремено бива топлије или хладније.

У последње три године сам променила животни режим у току ове хладније сезоне, па се тако трудим да чим ми постане преудобно у кући, изађем напоље, прошетам макар до парка, продавнице или теретане, уместо да  поједем нешто сласно као што ми првобитни инстинкт говото увек сугерише.

Тако сам се пре неколико дана прошетавши се до бакалнице, замислила над полицом изложених зачина и почела одмах да се преиспитујем које бих то брзе, топле напитке могла да почнем да правим. У том тренутку, пало ми је на памет један сапун који сам направила још 2011. и зачудо сад тек видим, никада нисам о њему детаљније писала. У последњих годину дана врло често пијем чај са зачинима, па сам се тако снабдела анисом, циметом, клинчићима, ванилом и свежом ђумбиром. Oд ових састојака може се направити сјајни напитак за прохладне јесење дане. Можда бих требало да напишем и пар рецепата које користим? Ето идеје за један од наредних постова!


Скоро сви ови мириси налазе се као у Џентлмен сапуну, уз великодушну дозу црног чаја, врућег рума, ароматичног лишћа дувана и наговештај пачулија и кедровине. Једна веома ароматична и освежавајућа мешавина која подстиче чула и окрепљује дух. Мој вољени рецепт са ши бутером, уљем слатког бадема и авокада надопуњује и великодушна доза кремастог и сласног кокосовог млека.

Дизајн је сведен, али упечатљив. Функционалан, а допадљив. Имам осам различитих нијанси зелене у колекцији, али овој се увек најрадије враћам. Ако боја може да буде занимљива, зе мене је онда ова оксид зелена. И када смишљам дизајн за сапун, скоро непогрешиво ћу је увек ако не употребити, онда макар размотрити. Мислим да је у овом сапуну присутна у највишем проценту.

Нисам присталица поделе мириса на мушке и женске јер самтрам да је то превасходно производ маркетиншке индустрије, тако да не бих овај сапун назвала мушким. Волим да кажем људима да бирају у чему заиста уживају, а не по аутоматизованом нахођењу које их тера да мисле шта би било прикладно. Ако волите зачинске ноте, овај ће вам се сапун допасти.

Kолико је вама битан мирис приликом одабира препаративних козметичких производа?

Како избећи синдром сагоревања

Септембар некако има навику да увек дође неочекивано. Већ преко двадесетпет година, сезону нових почетака поистовећујем са почетком школске године. Прво јер сам дуго ишла у школу, а сада јер и сама радим у школи. Имам више идеја и више енергије јер није превише вруће, а опет је сунчано и топло. Мени тако септембар представља почетак године и сезоне, али заправо са првим пожутелим лишћем улазимо већу завршнинцу календарске године. Мени је последњих шест месеци пролетело, и по први пут у свом хаотичном животу, сам успела да преживим веома стресан и динамичан период без потпуног менталног и физичког краха.

Од кад знам за себе, или идем у две школе, или имам два посла, или радим на пар независних пројеката, или се активно бавим спортом и хобијем. Или све то заједно одједном. Годинама бих упадала у зачарани круг где бих се пренатрпала обавезама, а све будне часове, дане, недеље и месеце бих проводила само са циљем прецртавања још једне цртице са листе задатака која би се неком магијом преко ноћи само продужавала. И тако бих гурала све док ме здравље не би издало, па више не бих била у стању ни да уживам у одрађеном послу, нити да објективно сагледам шта сам све урадила. Све се то ове године променило.


Шта сам научила од Холанђана

Јуче се навршило тачно седам година од када сам се преселила у Холандију. На тренутак сам помислила да грешим, те сам се нагнала да не будем лења, сиђем до канцеларије, ископам стари пасош и проверим. И ту је био, црно на бело печат као доказ и као подсетник да сам недељу дана пре тога по први пут купила карту у једном правцу. И то је заиста један невиђено узбудљив осећај који не бих могла да поредим ни са једним другим у животу. Тај печат који је незаинтересовани царински службеник лупио 21. августа 2010. у Сурчину, запечатио је мој нови живот.


#Инспирација - Passionfruit Papaya

Понекад прочитам неки од својих старих постова и чини ми се као да по први пут откријем сопствени блог. Опет сам направила паузу дужу него што сам очекивала, али ни у једном тренутку нисам одстала ни од блога, ни од писања ни од сапуна. У свом лудилу од преко 20 представа, испитном року код нас на академији, планирању наредне сезоне и канцеларијском послу, нисам изгубила ни жељу да поново пишем, а богме нити инспирацију. Срећна сам што сад могу себи да приуштим месец дана боравка на северу Италије у предивном крају где се идеје за нове постове рађају буквално преко ноћи!

Данас отварам ново поглавље на блогу и враћам се једној од мени омиљених рубрика. Здраво Инспирацијо! Данас је пред вама сапун који сам планирала дуго, још од овог поста. Сочна тропска комбинација, јер ипак мора сапун првенствено мени да се допадне, а знате већ колику слабост гајим за тропским пределима.


Нови сапун - Olive Branch

Овај пост је баш дуго био у припреми. Толико дуго, да ових сапуна више и немам а не знам ни да ли ћу их правити више. Желела сам да направим сапун који је омаж стеновитим обалама Медитерана и Јадрана. Не верујем да ишта друго може да боље симболизује истрајност од маслиновог дрвета.

Летос док сам се спуштала аутобусом од Истре до Сплита, крајоликом који је изгледао као тужна, спржена пустош након Армагедона, поносно су се истицала стабла маслина. Понегде као усамљени посматрачи монотоне прерије, понегде груписани у сеновите гајеве опасане жицом. Мени је и даље фасцинантно како ова врста успева не само да опстане, већ и напредује и развија се под тако суровим околностима. Можда помало баш налик људима кад се нађу усред културне, интелектуалне и привредне кризе. Онда смо тек приморани да спознамо коликим потенцијалним ресурсима заправо располажемо.

Капкејкуј у гостима

Драги моји сапунољупци, приликом прошле посете Београду, сасвим ненадано се пружила прилика да упознам Наташу, креативног творца најкремастијих и најсрећнијих капкејкса које сам до сада пробала. Моја мама је фан већ неко време, а сада сам и ја! Ви знате да ја увек волим да подржим људе који имају сјајне идеје, који су посвећени, искрени и поносни на своје рукотворине. Наташа је управо таква што се уосталом већ и преко екрана види. Нисам оделела њеним капкејсима, па сам пожелела да и вам представим делић њеног сласног царства. 

 

О срећи и сапунима

Већ неко време размишљам о новом посту. Заправо, о више постова. И тако док шетам, спремам кућу, купујем или се возим превозом, ја већ у глави састављам постове све мислећи да ћу наћи времена на крају недеље да пишем. То ’на крају недеље’ се онда претвори у крај месеца, па сад већ и у Нову годину. Размишљала сам да напишем један пост којим бих заокружила претходну годину. Чини ми се да ако бих писала шта се све дешавало лепо и ружно, као да бих се некако ратосиљала тог терета и заокружила једну причу. Затворила последњу страницу романа. Окренула нови лист. Заиста некако је 2016. за све била мучна. Пуна необјашњивих догађаја и обрта. Тужних прича, катастрофа и суза.

Она станем и запитам се колико је било и лепих догађаја који су прошли неопажено? Занемарено? Зашто имамо тенденцију да призивамо, описујемо, претресамо и причамо о несрећама? Зашто се самовољно приклањамо култу несреће и ниподаштавамо све лепо што се дешава? Знато оно ’да, али, ма пусти, немој да баксузираш’ итд.


Књиге у 2016 - препоруке

Готово ми је невероватно да већ четврту годину за редом пишем о књигама које су на мене оставиле највећи утисак током прошле године. Али признајем да ми се ова традиција допада! На почетку ове године нисам била сигурна да ли ћу успети да догурам до свог уобичајеног циља од 40 књига, те сам одлучила да дам себи мало одушка и не оптерећујем се толико трком за испуњењем неког провизорног циља. Не само да ме то није чинило срећном, већ је та наредба да морам да достигнем и престигнем тај неки циљ, стварала додатни извор немира, осећаја губика и неуспеха. И све то сасвим непотребно.

Због тога је 2016. била мало опуштенија година, са прочитаним 31 насловом из различитих жанрова, периода, језика и тематике.